Актуелно - Sindikat

До краја априла без посла остаје 24 радника, у 2016- ој  120 а у 2017 – ој  200 запослених

Недавна одлука Скупштине Града Пожаревца  којом је , на основу Закона о одређеивању максималног броја запослених у јавном сектору, за технолошки вишак проглашено 24 запослених у јавним предузећима, и који ће најдаље до краја априла ове године остати без посла, била је повод  за протест запослених који су синдикати јавног сектора организовали 4. марта испред зграде Градске управе.
Обраћајући се присутнима, Милан Грујић, председник Синдиката запослених у комунално-стамбеној делатности Србије, је рекао да нас „већ двадесет година уверавају да нам предстоји светла будућност, и понављају да нас чекају европске интеграције, али сваким даном запослених је било све мање, а незапосленост све већа“, и додао да један мањи број људи „управља нашим судбинама и животима“. Он је наглсио да су Србији потребни нови „багери“ који ће да је очисте од прљавштине, лоповлука, криминала и корупције. Србија би требало да буде еколошки чиста, да стасава на демократији и вољи народа, и тако постане земља у којој човек може да живи од свог рада, а не да преживљава.
Синдикати, нагласио је Грујић, неће дозволити да и ово мало радника који су остали у јавном сектору остану без праве наде на живот. „Ово је почетак борбе, а наставићемо да се боримо да ниједна човек у Србији не буде вишак, већ да Србија буде велика радионица у којој се ставрају будућност и нада за опстанак“, поручио је Грујић окупљенима у Пожаревцу.
Одлука о проглашавању 24 запослених за технолошки вишак, истакао је Бобан Мартиновић, председник Градског одбора Синдиката запослених   у комуналним предузећиа у Пожаревцу, је увод у даља отпуштања у јавном сектору. У 2016. години планирано је да 120 радника остане без посла, а у 2017-ој исту судбину доживеће још 200 запослених.  Он је нагласио да су синдикати запослених у јавном сектору против отпуштања вишка запослених, и додао да ако неко тражи вишкове, нека их онда творац Закона о смањењу броја запослених  потражи у „својим редовима“.
„Морамо да чувамо основне делатности и људе који у њима раде, а не политичаре који ништа у животу нису радили“, рекао је Мартиновић и подвукао да синдикати захтевају од Скупштине Града Пожаревца да покрене иницијативу да се Закон о одрђеђивању максималног броја запослених повуче.

Бранислав Ђуришић је нагласио да ће се синдикати запослених у јавном сектору борити против оних који кроје критеријуме о отпуштању радника и о томе не обавештавају синдикате.
„ На недавној седници Скупштине Пожаревца тражили смо да се обратимо присутнима, али ускраћено нам је право да се огласимо и изнесемо наше мишљење у вези одређивања технолошког вишка, што јасно говори о бахатости локалне самоупрвае и председника Скупштине“, закључио је Ђуришић.

Савез самосталних синдиката Србије и Уједињени грански синдикати „Независност" упутили су Социјално економском савету иницијативу за повећање висине минималне цене рада на 140 динара по радном часу.
Приликом утврђивања висине „минималца" за ову годину, Влада Србије није испоштовала законом утврђене критеријуме, нити прихватила оправдан и на аргументима и конкретним показатељима заснован захтев репрезентативних синдиката за повећање минималне цене рада, која није мењана пуне три године.
С обзиром на вредност минималне потрошачке корпе, кретања стопе запослености на тржишту рада, стопе раста БДП-а, кретање потрошачких цена, продуктивности и просечне зараде у Републици, то повећање је требало да износи око 15 одсто.
Према статистичким подацима и изјавама највиших државних функционера, од јуна до децембра прошле године настављени су позитивни трендови (раст БДП-а, продуктивности и запослености, смањење незапослености, раст просечних зарада, али и потрошачких цена и износа потрошачке корпе), а такви трендови се најављују и за ову годину.
Сходно томе, сви егзактни показатељи за претходни период, као и процене кретања до краја ове године, говоре о потреби и оправданости, односно утемељености захтева да се минимална цена рада у 2016. години, са 121 динар повећа на 140 динара, што су синдикати и раније захтевали.
Тиме би минимална зарада износила 24.360 динара и њено учешће у просечној потрошачкој корпи из новембра 2015. године би износило око 35 одсто. Истовремено, и овако повећана минимална зарада чинила би мање од 70 одсто минималне потрошачке корпе, која у новембру 2015. године износи 34.885,19 динара.
У овој години тај однос ће бити још неповољнији, што ће се негативно одразити на ионако низак стандард запослених.

Стара 2015. била је година неизвесности и наде у боље сутра. Била је то година где је настављено са губљењем посла, са захтевима обесправљених радника чији се вапај чуо једино на улици, година у којој смо доживели да се због дугова на име неплаћених пореза и доприноса затварају комунална предузећа и да одлазе у стечај.
Одлази стара година у којој су се многи суочили са финасијском и људском бедом, са изгубљеним послом, са одласком деце у бели свет, јер овде не виде будућност.
Желимо и очекујемо да 2016. година буде година опоравка, година у којој ће ојачати привреда и бити поккренуте инвестиције, година одлучности и новог оптимизма, година у којој ће радништво да покаже пуну снагу, заједништво и солидарност, година у којој се морамо изборити за право на рад, за пристојну зараду, за очување и отварање нових радних места, за право на живот достојног човека.

                                                
                                                      Републички одбор
               Синдиката запослених у комунално-стамбеној делатности Србије

Циљ измена и допуна Закона о комуналним делатностима, о чијем нацрту је у току јавна расправа, јесте да се уведе ред у ту област, да се утврди ко све и како може да се бави комуналном делатношћу, као и да се установи шта је јавни интерес, а који послови могу бити поверени приватном сектору.
Нови Закон о комуналним делатностима треба да утврди цену, не само услуга, већ и ангажованог рада запослених у комуналним предузећима.
С обзиром на то да су у овој делатности политика и страни капитал „дебело умешали прсте“, недомаћинско понашања према комуналним предузећима је било присутно у великом броју локалних самоуправа. Уз то, често су, без објективних разлога, оснивана нова предузећа која су се бавила истим пословима. У „старим“  предузећима која су оснивачи „терали“ у стечај остајали су огромни дугови, а нова су наставила са истим навикама лошег пословања без одговорности локалне самоуправе.
Представници Синдиката запослених у комунално-стамбеној делатности Србије, који су учествовали у Радној групи за израду нацрта тог закона, инсистирали су на очувању јавних добара, предлажући да она остану у већинском власништву локалне самоуправе.
Искуства из окружења упозоравају да делатности (водоснабдевање, сахрањивање, трамвајски и тролејбуски саобраћај, изношење смећа) не би требало уступати приватницима. Синдикат није против уласка приватног капитала, али само са мањинским уделом у оним делатностима  где недостаје свеж капитал оснивача за повећање квалитета комуналне услуге..
Синдикат сматра да искључиву контролу у управљању, надзору и очувању интереса потрошача у степену доступности појединих комуналних услуга (водоснабдевање, сахрањивање, трамвајски и тролејбуски саобраћај, изношење смећа) треба без икаквих ограничења да остане под непосредном контролом јавног сектора.

ПРЕДСЕДНИК
ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Господин  Александар  ВУЧИЋ

Предмет: Захтев за хитан састанак ради повећања зарада


Поштовани,

         У Вашем обраћању јавности по питању повећања зарада у делу јавног сектора имало је простора за повећање зарада (просвета-високо образовање 2%, основно и средње 4%, здравство 3%, МУП и војска 2% и пензионери 1,25%) а комуналне раднике који раде у најтежим условима нико ни не помиње.

Просечна зарада запослених у комуналном сектору на нивоу Србије, без Београда и Новог Сада, износи 32.000, а са учешћем ових градова је 36.000 хиљада динара. Просечна зарада у комуналном сектору је за 17% мања од просечне зараде у Републици Србији, а 27% мања од просека примања запослених у јавном сектору. То је сектор у којем чак 21% запослених прима зараду у висини минималне зараде.

Захтевамо и инсистирамо да се зараде у комуналном сектору повећају најмање за 4%, јер то запослени у овом сектору својим даноноћним радом свакако заслужју. Ова чињеница посебно добија на тежини ако се зна да комунални сектор у највећем делу (95%) није корисник буџета и буџетских средстава, већ свој приход остварује продајом комуналног производа и вршењем комуналних услуга.
Посебно смо незадовољни неутемељеним и погрешним тумачењем Закона о умањењу зарада (члан 3. и 4.) од стране Министарства финансија, где су радници у већем броју комуналних предузећа остали без обрачунатог и исплаћеног топлог оброка и регреса иако им потписани Посебни колективни уговор за комуналне делатности Републике Србије и Закон о умањењу зарада то омогућавају.

Синдикат запослених у комунално-стамбеној делатности Србије је имао пуно разумевања за све тешкоће кроз које Србија пролази на неизвесном путу ка Европској унији. Синдикат више неће  немо посматрати да се цео терет економске кризе свали на комуналног радника. У потпуности свесни  разорних последица социјалних конфликата који могу да настану због очито различитог сагледавања опоравка и изласка земље из кризе, принуђени смо да престанемо више са чекањем, и покушамо свим расположивим синдикалним средствима да бранимо наш опстанак, опстанак наших породица и будућност наше деце.

Очекујемо од Вас да у наредних пет дана, у зависности од Вашег расположивог времена, закажете  састанак  на којем би покушали постићи договор у интересу свих: власти, синдиката и корисника услуга.

         С поштовањем,
Достављено:
-   Министар финансија: Душан Вујовић
-   Пом. министра: Мирјана Ћојбашић

                                                                                  Председник

                                                                               мр Милан Грујић

Председништво Синдиката запослених у комунално стамбеној делатности Србије  доставило је Министарству грађевинарства, инфраструктуре и саобраћаја примедбе на радну верзију Закона о изменама и допунама Закона о кумуналним делатностима.
Између осталог, комуналци су предложили да  производња и дистрибуција топлотне енергије остане евидентирана као комунална делатност, и њено укључивање у оне делатности које могу обављати искључиво јавна предузећа са стопостотним власништвом Републике Србије и јединице локалне самоуправе.
Такође, предложено је да се све комуналне делатности које је основала јединица локалне самоуправе третирају  као делатности од општег интереса. Синдикалци посебно инсистирају да комуналну делатност у делу који обухвата третман и безбедно одлагање, укључујући управљање, одржавање, санирање и затварање депонија, као и селекција секундарних сировина и одржавање, њихово складиштење и третман, комуналну делатност која обавља јавни линијски  превоз путника тролејбусима и трамвајима и комуналну делатност која обухвата одржавање гробаља и објеката који се налазе у склопу гробља, сахрањивање или кремирање и одржавање пасивних гробаља и спомен обележја, могу да обављају искључиво јавна предузећа, које је основала јединица локалне самопуправе.
Ове и друге примедбе на радну верзију разматране су на састанку Радне групе  за израду Нацрта закона о изменама и допунама Закона о комуналним делатностима 12. новембра.

На основу решења  министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зоране Михајловић формирана је Радна група за израду Нацрта закона о изменама и допунама Закона о комуналним делатностима. Представници Синдиката запослених у комунално-стамбеној деланости Србије у тој радној групи су Милан Грујић и Александар Радојевић, а у њеном саставу су и: Јованка Атанацковић, в.д. помоћника министра у Министарству грађвинарства, саобра,ћаја и инфраструктуре, која је и председник Радне групе, Марија Перуничић, из Министарства државне управе и локалне самоуправе, Душан Петровић, из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Слободан Карановић, из Министарства привреде, Татјана Милиовјевић, из Министарства финансија, Весна Митровић, из Министарства пољопривреде и заштите животне средине, Радосав Митровић, из Минстарства здравља, Зоран Ристић и Виолета Гојковић, из УГС „Независност“, Љиљана Живковић, извршитељ, Верица Новески, заменик секретара за енергетику, Татјана Ерцеговић Петрић, из Удружења зс комуналне делатности ПКУ, Лазар Крнета, из Пословног удружења Комдел и Милорад Глушчевић, из Сталне конференције градова и општина.

На седнцици Републичког одбора Синдикта запослених у комунално-стамбеној делатности Србије, одржаној 12. октобра, којој је председавао Милан Грујић,  за секретара то синдиката, већином гласова, изабран је Дејан Јеремић, председник Синдикалне организације ЈКП Београдпут и члан Републичког и Градског одбора Синдиката комуналаца Београда.
Други кандидат био је Александар Илић, који је на функцији секретара Синдиката комуналаца био у претходном мандату.
Чланови Републичког одбора, између осталог, одлучили су да се до средине новембра на Косову и Метохији одржи заједнички састанак Покрајинског  одбора Синдиката запослених у комунално-стамбеној делатности за КиМ и Председништва Синдиката комуналаца Србије.

Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић најавила је да ће закон о комуналним делатностима бити усвојен до краја ове године.
Она је, на седници Синдиката запослених у комунално-стамбеној делатности Србје, истакла да ће тим законом бити утврђени јединствени критеријуму за цену комуналних услуга и бити боља контрола рада локалних комуналних предузећа.   
"Настојимо да уведемо ред у комуналној делатности, заштитимо запослене и утврдимо ко може да се бави тим пословима, шта је јавни интереса, а шта може да буде поверено другим фирмама", казала је Михајловићева.   
Како је додала, у њеном министарству ће бити формиран нови сектор који ће се бавити само комуналним делатностима.   
"Заједно са синдикатима треба да радимо на подизању капацитета локалних самоуправа да схвате шта је приоритет и како да се понашају у односу на комунална предузећа", рекла је министарка.   
По њеној оцени, и у комунално-стамбеној делатности има вишка запослених, али само у администрацији, јер је у делу који се бави услугама мањак радника.   
Председник Синдиката запослених у комунално-стамбеној делатности Србије, Милан Грујић, подсетио је да је први пут после 20 година потписан колективни уговор који штити права 70.000 људи који раде у комуналним предузећима.
Он се заузео за лиценцирање оних који се баве комуналним делатностим и за оснивање регулаторног тела за ту област.   
"Нови закон о комуналним делатаносима треба да утврди, не само цену услуга, већ и физичког рада запослених у комуналним предузећима", казао је Грујић.   
Он је упозорио да је до сада у великом броју локалних самоуправа било недомаћинско понашање према комуланим предузећима и да су често без објективних разлога оснивана нова предузећа која су се бавила тим пословима.   
"У овој делатности је било много политике, а тамо где има превише политке, има мало социјалне правде", рекао је Грујић.   

Извор "БЕТА"

...........................
Транскрипт са одржане Седнице

Поштовани чланови Републичког одбора, гости, новинари, дозволите ми да у ваше и своје име пожелим добродошлицу потпредседници Владе Зорани Михајловић и да јој се захвалим што је у овако кратком времену учинила пуно за нашу грану комуналне делатности. Сведоци сте колико је отежана комуникација између власти и синдиката на свим нивоима. Да изузеци не потврђују правило је наша сарадња са министарком Михајловић и управо захваљујући њеној помоћи ми смо 5 - тог марта потписали ПКУ за територију Републике Србије где смо први пут после 20 година успели да остваримо и обезбедимо у минимуму једнака права за све запослене у комуналној делатности на територији Србије. Министарка ће рећи ширину и дубину захвата у припреми на промени у изради Новог Закона о комуналним делатностима, и да је дошло време да се редефинише и реформише комунални сектор на један квалитетнији начин, да буде хармонизована законска регулатива. Има доста недоречености, и у тим интерегнумима или правним празнинама настају многи проблеми, који пуцају преко леђа запослених у комуналном систему. Мора се неколико ствари уредити и унапредити у Закону, а то је пре свега ширина захвата броја комуналних делатности које могу да буду искључиво у државном већинском власништву. До сада смо имали три делатности у државном власништву. Покушаћемо да регулишемо lex specialis који важи у Закону о приватизацији и други lex specialisi који дерoгирају овај и друге донете законе, да покушамо да уредимо на начин који неће мењати начела која су утврђена овим Законима.
Посебно је важно да се измени регулатива коме се поверава комунална делатност и која је одговорност оператера за спровођење и начин контроле за обављање поверених делатности од стране оснивача и власти. То нам је најважнији задатак. Пракса је показала да су неке неодговорне локалне самоуправе неосновано гасиле комунална предузећа која су била огроман генератор невероватно великог дуга, и до 1.000.000.000 динара који би се пребацивао на леђа државе, и то кроз утрошену ел. енергију, неисплаћене плате, доприносе, порезе…. Све је ишло на трошак буџета а они су онда отварали нова предузећа без икакве казне и образложења. Посебно, и са тиме ћу завршити, желимо да уградимо регулаторно тело у оквиру Министарства, видећемо како ће се то тело концепцијски дефинисати и које ће бити надлежно за све проблеме и решења из надлежности организације, функционисања и деловања комуналног сектора.

Мин. Зорана Михајловић:
Хвала на позиву, хвала што представљате 70 000 радника и радница и што сада сада овде седим у партнерском односу који је започео са потписивањем ПКУ. То је био први и важан корак, а сада је важно да радимо на новом закону. Пре преласка на то, где ћете имати активну улогу и представнике у доношењу закона, желим да вам кажем да ће Министарство оформити сектор, и то ће бити брзо на седници Владе, у оквиру њега, који ће се бавити само комуналном делатношћу. Оно што могу да кажем да за ових годину и по дана од како сам на челу овог министарства, приметила сам да једноставно није могуће радити све друго, а немати посебан део министарства који ће се бавити само комуналном делатношћу. То је некако увек било са стране, знате, то је увек гледано као ту су локалне самоуправе, оне то гледају, Влада то посматра али не улази у то, и то је показало лоше резултате. Зато ћемо ми имати посебан сектор, заједнички ћемо у њему радити, и сада имамо заједнички задатак а то је да донесемо закон што пре. Овај закон не сме да буде закон сам по себи, већ морамо радити и на подзаконским актима да се што пре примени, и то да одбранимо у Парламенту. Зато, позивам вас да дате своје представнике што пре, јер колико сам информисана, већ следеће недеље би требало да буду први састанци. Овим законом желимо да постигнемо и морамо да уведемо ред, да уведемо критеријуме ко може да се бави комуналном делатношћу, да видимо која су права и обавезе и сигурност запослених. Да одвојимо шта је јавни интерес, а шта може да се повери привредним друштвима и приватницима. Да видимо и формирамо јединствену методологију цена јер то је јако важно, затим да формирамо централни регистар, и на крају најважније да дефинишемо и уредимо појачану контролу од стране државе. Желим да знате да ово Министарство и Влада су ВАМА подршка да се направи овај закон. То какав ће закон бити зависи само од вас. Не можете очекивати да министар или људи око њега знају све са чим се ви сусрећете на терену и све оно што би ми могли да помогнемо да би овај закон био још бољи. Молим вас помозите да овај закон буде још бољи, да радимо на подзаконским актима, да када га усвојимо кажемо да у року од месец дана може да почне да се примењује. То може да се уради. Прошле године у децембру смо донели Закон о планирању и изградњи и чак 40 подзаконских аката и он је практично одмах почео са применом. Када припремимо први предлог закона, очекујем да седнемо заједно и да га допунимо, и од највећег значаја је да буде усвојен до краја године.
Хвала на позиву и имате моју пуну подршку.

ПИТАЊА:
АЛЕКСАНДАР РАДОЈЕВИЋ: Права запослених у приватном и јавном сектору….
МИНИСТАРКА: Мора се водити рачуна и поготово је зато (права запослених) битно да се што пре донесе закон и радне групе морају водити рачуна о овом питању.

ВЕЛИСАВЉЕВИЋ СЛОБОДАН: Тражимо да се комунални систем изузме од Закона о начину утврђивања вишка запослених док се не усвоји Закон у комуналним делатностима.
МИНИСТАРКА: Организоваћемо састанак са министарством управе и то ће моје сараднице и ви са њима да урадимо све шта је могуће, да направимо састанак и да видимо шта је могуће.

МИЛАДИН ДРАГАШ: Да се комунални сектор не приватизује…
МИНИСТАРКА: Ја немам тренутно мишљење, треба установити шта увек али увек мора бити државно а шта би евентуално могло да се приватизује.

АЛЕКСАНДАР ИЛИЋ: Да ли комуналци могу да се изузму из закона од умањења зарада?
Министарка: врло тешко, али тај Закон неће још дуго трајати.

У надметању спортиста комуналца, на 20. јубиларним сусретима, доминирала екипа Градског саобраћајног предузећа Београд

Почетак септембра на теренима у Чању обележиле су 20. јубиларне Радничко-спортске игре Самосталног синдиката комуналаца Србије. Упркос скромним могућностима и тешкоћама  комуналаца, игре су, у организацији „Рекреатурса” и партнера „Адриа”, окупиле више од 1.000 учесника и гостију из целог региона.
Одржавање јубиларних игара и недавно потписивање колективног уговора комуналаца потврђује важност јединства у заштити основних права запослених у важним јавним предузећима”, истакао је председник Синдиката комуналаца Србије мр Милан Грујић на округлом столу одржаном током игара, на ком су о значају социјалног дијалога говорили и помоћник министра за рад и запошљавање Зоран Лазић, помоћник градоначелника Београда Борко Милосављевић, председник Санмосталног синдиката Србије Љубисав Орбовић и председник Синдиката комуналаца Београда Александар Радојевић.
Прилике нису умањиле ни жар борбе на усијаним теренима у Чању, на којима су и ове године доминирали спортисти Градског саобраћајног предузећа Београд освојивши куп свеукупног спортског победника. Бриљантна женска екипа градског превозника одушевљавала је пет дана публику својим триковима у рукомету, кошарци, мини баскету, стрељаштву, пливању, али и стони тенису, шаху и надвлачењу конопца, у којима је победила, баш као и у кросу, али и избору за мис. Ова екипа дала је и спортисткињу игара, а тај пехар понела је кошаркашица Анђа Гребовић, прославивши са свим учесницима, а слављу су присуствовали и директори ГСП-а и новинари. Спортиста игара је и ове године Срђан Јевђовић из ВИК Обреновац, који је без премца својим шутевима пунио трибине на кошаркашким и рукометним утакмицама које су се завршиле победом ЈКП „Обреновац” у финалима са ГСП-ом и ЈКП Лазаревцем – чија је екипа на другом месту.
У малом фудбалу, најпраћенијој утакмици у финалу догодило се изненађење: чувене Лесковчане, у фантастичном окршају сјајних фудбалера, са 2 према 1, у пеналу, победио је млади тим СУ Наисус 2012 Ниш, чија је екипа трећа у свеукупном пласману.
Популарно надвлачење конопца завршило се жестоким  финалом у ком је мушка екипа ГСП-а из трећег навлачења однела победу над Београдским вододом, што је праћено навијањем са свих чањских тераса, али и навијачких позиција на дрвећу. Бањалучани су освојили треће, али  у занимљивом женском дуелу са ГСП-ом друго место.
Одбојкашице Словачке, предвођене Мартином Ковачовом поново су плениле својом победничком игром како на песку тако и на бетону, али и лепотом и дружењем. У мушкој одбојци победила је екипа ВИК Београд, која је, иза Обреновца на четвртом месту у малом фудбалу. Свеукупно, победило је дружење у ком су, заједнички славећи, Београђани, Бањалучани, Нишлије и остали посебно признање за дружење доделили екипи  Водовод Ибар из Косовске Митровице, чији је члан Игор Диклић добио титулу „први глас игара".

__________________________________________________________________________________________________________

Округло сто - Чањ 2015

Србија сачувала колективно преговарање

Србија је успела да сачува колективне уговоре, после свих борби са разним инвеститорима, ММФ-ом и свима којима не одговара преговарачки сто са запосленима, оценио Орбовић


После велике борбе са инвеститорима, ММФ-ом и свима којима не одговарају колективни уговори са синдикатима, морамо оценити да смо у Србији успели да сачувамо колективне уговоре на општем и гранском нивоу, уз чак проширено дејство, па су данас потписани ови уговори у свим јавним предузећима. У томе је синдикат имао велико разумевање премијера, истакао је председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић говорећи на округлом столу „Колективно преговарање у светлу законских решења” Синдиката комунално-стамбене делатности Србије.
Он је подсетио да су преговори о изменама и допунама Закона о раду и били изузетно тешки, али да су дали резултате када се ради о колективном преговарању. Зоран Лазић, помоћник министра за рад и запошљавање сложио се да су нека законска решења подложна неопходним променама и да ће се о њима разговарати, али тврди да је запосленима у јавном сектору обезбеђен минимум основних права рада. Успешан социјални дијалог доприноси бољем раду у Србији, оцењује Лазић, најављујући измене одредбе о процени репрезентативности синдиката.
Председник синдиката комуналаца ВСС Србије мр Милан Грујић нагласио је  важност потписивања колективног уговора у комунално-стамбеној делатности после 15 година синдикалних покушаја. Уговор је, каже, обезбедио основна права комуналцима целе Србије. Александар Радојевић, председник Самосталног синдиката комуналаца Београда истакао је као важно то што грански уговор важи за запослене и у приватном и државном сектору, што је напредак у заштити права.

У име досадашње добре сарадње на изради и потписивању Посебног колективног уговора за комуналну делатност Србије и припреми заједничког рада на изради Закона о комуналним делатностима, Републички одбор Синдиката позива Вас на седницу Републичког одбора у периоду од 5. до 12. октобра 2015. године, у термину  који Вама одговара, биће заказана ова седница.
        Свесни смо свих тешкоћа у којима се Србија налази и искушења кроз која комунални сектор мора да прође (Закон о начину  утврђивања вишка запослених у јавном сектору и Закон о комуналним делатностима).
        Пожељно је да на Републичком одбору заједнички утврдимо циљеве и начине реализовања ова два веома тешка задатка.
        Ваша подршка и „ветар у леђа“ у сазнању да заједнички корачамо на трновитом путу уређења јавно комуналног сектора значило би много за све запослене у комуналном сектору, а посебно за чланове Синдиката.
        У очекивању да се одазовете нашем позиву, с поштовањем,

                                                                       Председник
                                                                     мр Милан Грујић

Потпредседница Владе Србије и министарка државне управе и локалне самоуправе, др Кори Удовички, разговарала је са Синдикатом управе Србије о примени Закона о начину утврђивања максималног броја запослених у јавном сектору.
Председник Синдиката управе Србије Нјегош Потежица изразио је задоволјство поводом одржавања састанка и наставка добре комуникације са тим министарством, како би, на обострано задовољство, биле решене све недоумице везане за примену овог закона.
„Улога синдиката треба да буде та спона између републичких органа и запослених, да учествује у изради и примени закона, јер ће се тако смањити број могућих жалби“, рекао је Потежица.
Потежица је нагласио и значај Каталога радних места које Министарство државне управе и локалне самоуправе излаже дискусији на свом сајту, а у чијој изради су учествовали и ресорна министарства.
Удовички је казала да „без тих информација које Каталог пружа, нема ни мудрог управлјања“.
Потпредседница је појаснила одређене недоумице око Закона, наглашавајући да је ово најболје решење за јавну управу у овом тренутку.
„Смањење броја запослених не сме бити линеарно“, рекла је она, наглашавајући да Закон донекле „тера“ руководиоце да поразмисле о својој структури запослених, не само у цилју проналажења непотребних радних места, већ и ради запошлјавања кадрова који су преко потребни за функционисање и модернизацију рада.
Представници синдиката су изразили бојазан да ће квалитетан кадар отићи доброволјно из управе, а да ће се задржати партијски кадрови.
Удовички је истакла да је одговорност сада на руководиоцу да у оквиру задатог максималног броја и јасних критеријума одговори на потребе неометаног функционисања своје организационе јединице, а да ће се анализама на којима се тренутно ради и уз помоћ синдиката доћи до конкретнијих критеријумима за реорганизацију рада у наредне две године.

ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
ПРЕМИЈЕР АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ

ПРЕДМЕТ:Захтев за одлагање примене Закона о начину утврђивања вишка запослених у јавном сектору до доношења Закона о комуналним делатностима


Поштовани,

На захтев великог броја синдикалних организација, градских и окружних одбора из комуналног сектора као и знатног броја запослених, обраћамо Вам се са захтевом да одлагање примене Закона о утврђивању вишка запослених у јавном сектору до доношења Закона о комуналним делатностима чије се доношење очекује до краја године.

Захтев образлажемо следећим чињеницама:

-  многе нејасноће у тумачењу самог Закона,

-  недовољан надзор над спровођењем Закона у јединицама локалне  самоуправе,

-  недостатак јасних критеријума,

- као и неприпремљеност комуналних јединица (предузећа) за  спровођење самог Закона,

онемогућава очекивану успешну примену Закона, уз постојање оправданог ризика од умањења обима, квалитета доступности и континуитета пружања комуналних услуга.

Биће веома тешко испоштовати веома кратке рокове за реализацију фазне примене одредаба Закона за утврђивања максималног броја запослених на неодређено време за сваки организациони облик од стране Владе и скупштина јединица локалне самоуправе за један правичан и за раднике прихватљив социјални програм.

Посебно забрињава чињеница да је у тренутку ступања на снагу овог Закона, на јавној расправи нацрт Закона о комуналним делатностима којим треба да се дефинише поред осталог и методологија утврђивања цене комуналне услуге у којој је садржан и трошак живог рада. Није примерено да се број запослених у комуналном сектору утврђује на бази 1000 становника, већ другим поузданим параметрима: број запослених по километру водоводне мреже, кубику произведене топлотне енергије, тони изнетог смећа, броју превезених путника по запосленом и другим релевантним мерилима. Обзиром да је комунална делатност дефинисана као делатност од општег интереса, било каква исхитрена решења за смањење броја запослених у овом сектору могу изазвати несагледиве последице и поремећаје у обављању делатности.

Искрено се надам да ћете Ви и надлежна ресорна министарства ценити наше добре намере и вишедеценијско искуство у пружању комуналне услуге и да ће померањем почетка спровођења Закона до доношења Закона о комуналним делатностима само допринети квалитетнијем правичнијем утврђивању броја вишка запослених уколико он постоји у комуналном сектору.

       Са поштовањем





                                                                  Председник


                                                               мр Милан Грујић






Достављено:

-  Министарство државне управе
и локалне самоуправе

-  Министарство грађевинарства
саобраћаја и инфраструктуре

Окружни одбор Самосталног синдиката  комунално-стамбене делатности Расинског округа подржава захтев Синдиката комуналаца Србије

У  обраћању јавности, у  вези   повећања зарада у делу јавног сектора, рекли сте да  има простора за повећање зарада у просвети, здравству, култури и повећање пензија,  а комуналне раднике који раде у најтежим условима нико  не помиње, наводи се у допису који је Синдикат запослених у комунално – стамбеној делатности Србије упутио премијеру Србије Александру Вучићу. Комуналци подсећају  да запослени у комуналном сектору имају 17 одсто мање зараде од просека Србије, 27 процената  мање од просека у јавном сектору  а чак  21 одсто запослених прима минималну зараду. Такође,   у многим комуналним предузећима зараде се исплаћују са вишемесечним закашњењем. Позив да премијер Вучић хитно прими делегацију комуналаца и са њима разговра о захтевима и проблемима комуналаца, подржао је и Окружни одбор Самосталног синдиката за комунално-стамбене делатности Расинског округа, на седници одржаној 19. августа у Крушевцу, којој је председавао Миломир Илић.
Према речима Милана Грујића, председника Синдиката запoслених у комунално-стамбеној делатности Србије, непримерено је да се запoслени  једне од најзначајнијих делатности  за очување социјалног и  животног стандарда  корисника услуга сврстају у ранг социјално издржаване категорије. Он је нагласио да се вишак запослених у комуналном сектору мора утврђивати искључиво на бази организације и систематизације послова а не „одокативном“ методом у интересу неформалних група.
-Захтевамо да у свакој јединици локалне самоуправе синдикат равноправно са оснивачем и послодавцем учествује у утврђивању вишка запослених, у циљу правичног и по раднике прихватљивог програма за утврђивање вишка запослених, уколико такав вишак постоји. Такође, инсистирамо да отпремнина за раднике запослене у комуналној делатности не може да буде  нижа од 200 евра по години радног стажа, која је важила за реални сектор, нагласио је Грујић.
На седници су били и Миленко Михајловић, председник Већа Савеза самосталних синдиката Србије за град Крушевац и општине Брус, Ћићевац и Варварин, Бранко  Петрашиновић, повереник  комуналаца за Расински, Шумадијски и Поморавски округ, Александар Илић, председник Већа Савеза самосталних синдиката за град Краљево и директори јавних предузећа.

ПРЕДСЕДНИК
ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Господин  Александар  ВУЧИЋ


Предмет: Захтев за хитан састанак

Поштовани,
У Вашем обраћању јавности по питању повећања зарада у делу јавног сектора по Вама има простора за повећање зарада (просвета, здравство, култура и пензионери) а комуналних радника који раде у најтежим условима нико ни не помиње.  Важно је напоменути да запослени у комуналном сектору имају 17% мање зараде од просека Србије, 27% мање од просека у јавном сектору  а чак до 21% запослених прима минималну зараду. Постоје многа комунална предузећа у којима су вишемесечна закашњења у исплати зарада.  Непримерено је запослене  једне од најзначајнијих делатности  за очување социјалног и  животног стандарда  корисника услуга довести у ранг социјално издржаване категорије.
Захтевамо да се вишак запослених у комуналном сектору утврђује искључиво на бази организације и систематизације послова а не „одокативном“ методом у интересу неформалних група.
Захтевамо да у свакој јединици локалне самоуправе синдикат равноправно са оснивачем и послодавцем учествује у утврђивању вишка запослених у циљу правичног и по раднике прихватљивог програма за утврђивање вишка запослених, уколико такав вишак постоји.
Захтевамо и инсистирамо да отпремнина за раднике запослене у комуналној делатности не може бити нижа од отпремнине која је важила за раднике из реалног сектора тј. 200 евра по години радног стажа.
Синдикат запослених у комунално-стамбеној делатности Србије има пуно разумевање за све тешкоће кроз које Србија пролази на челу са Вама, на неизвесном путу ка Европској унији. Синдикат неће немо посматрати да се цео терет економске кризе свали на комуналног радника. У потпуности свесни разорних последица социјалних конфликата који могу да настану због очито различитих интереса сагледавања изласка и опоравка земље мислимо да има простора за договор у интересу свих нас, наших породица и будућности и наше деце.
Комунални сектор дугорочно гледано  је амортизер социјалних гибања и социјалне заштите и својим даноноћним одговорним радом  комуналци чине да систем буде дугорочно одржив.
Очекујемо да у наредних пет дана, у зависности од Вашег расположивог времена одржимо заједнички састанак на коме би разматрали наше захтеве и постигли договор у интересу власти, послодавца, синдиката и нашег дела грађанства.
С поштовањем,

             Председник

         мр Милан Грујић
  




Достављено:
- Потпредседници Зорани Михајловић,
 Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре
- Потпредседници Кори Удовички,
 Министарство државне управе и локалне самоуправе

Колективни уговори који је градоначелник Чака Војислав Илић потписао са јавним предузећима и који је након потписивања ступио на снага 22. јула ове године се не поштују, рекао је за Глас западне Србије, председник Савеза самосталних синдиката општина Чачак, Лучани и Ивањица, Слободан Јелић.
“У уговорима јасно стоји да се топли оброк исплаћује 250 динара по запосленом, међутим то се не поштује. У ЈКП ‘Градско зеленило’ дозначило је 50 динара по раднику, а у ЈП ‘Комуналац’ 200”.
“Затражићемо  правну  помоћ,  а  највероватније  ће  радници  тужити  своја  предузећа  због  непоштовања  колективног уговора”, истиче Јелић у изјави за ГЗС.

У Мајданпеку је потписан колективни уговор за јавна предузећа чији је оснивач та општина.
Колективни уговор се примењује у пет општинских предузећа - ЈП за стамбене услуге, ЈП за путеве и грађевинско земљиште, ЈКП Водовод, ЈКП Доњи Милановац и ЈП Топлана, са око 300 запослених.
Уговор су потписали председник општине Мајданпек Дејан Вагнер, председник Самосталног синдиката за општине Мајданпек, Кладово и Неготин Дејан Матејевић и директори општинских јавних предузећа, који су потврдили постојање социјалног дијалога и спремност да се компромисом дође до квалитетних решења.
Овим колективним уговором за јавна предузећа мајданпечка општина сврстала се у ред малобројних општина у Србији које  су  то  питање  системски  решиле,  односно  изједначиле  све  запослене  у  општинским  предузећима.  “Локална самоуправа препознала је Самостални синдикат као озбиљног социјалног партнера, препознала је такође и значење потписивања колективног уговора за јавна предузећа чији је оснивач. Потписивањем колективног уговора дефинисана су права и обавезе, и ја се надам да ће се потписано и поштовати”, рекао је председник Самосталног синдиката за општине Мајданпек, Кладово и Неготин, Дејан Матејевић.
Приликом потписивања колективног уговора указано је да је ово била запуштена област, а помоћник председника општине Дејан Шкорић је ову констатацију илустровао податком да је било јавних предузећа чији радници нису имали топли оброк и регрес.
“Надам се да ћемо овим колективним уговором превазићи уочене постојеће недостатке. Верујем да ће и радници бити задовољнији и имати додатну мотивацију да своје радне обавезе извршавају боље него до сада”, рекао је први човек општине Мајданпек, Дејан Вагнер, подсећајући да су колективним уговором регулисана не само права већ и обавезе запослених.
У Самосталном синдикату кажу да ће у наредном периоду покренути питање израде колективног уговора за установе чији је оснивач локална самоуправа.

Поштовани,

У току је  поступак доношења Закона о комуналним делатностима чији је носилац ресорно Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. У најскорије време очекује се објављивање нацрта Закона и спровођење јавне расправе. Синдикат је обавестио Министрство да јако замера што представници Синдиката од почетка израде Закона нису били укључени у  Радну групу  и захтевају да се то учини одмах.

Укупна регулатива која непосредно и посредно регулише комуналну област, због непостојања јасне стратегије  реформе комуналног сектора има доста недоречености и нејасноћа. Синдикат се залаже за свеобухватну реформу комуналног сектора и целовито планирање промена и хармонизацију укупне законске регулативе.

Пожељно је да све синдикалне организације у сарадњи са руководствима предузећа, као и виши облици организовања синдиката доставе образложене предлоге за измену предложеног Закона како би донет Закон у највећем делу био по мери оснивача, запослених и послодаваца.

Срдачан поздрав
                                                                                                                                        Председник

                                                                                                                                    Мр Милан Грујић

Поштована,

Синдикат запослених у комунално-стамбеној делатности Србије  најоштрије протестује што није укључен у  Радну групу за израду Нацрта Закона о комуналним делатностима иако сте Ви, изричито, обећали да ћемо бити део Радне групе;

Након одржаног састанка са вашим специјалним саветником Радетом Обрадовићем и постигнутог договора о заједничком раду на изради Закона предлажемо, и захтевамо, да се у постојећу Радну групу  за утврђивње коначног предлога Закона укључе три представника Синдикатa запослених у комунално-стамбеној делатности Србије и то мр Милан Грујић, Алексaндар Радојевић и Дејан Јеремић.

Очекујемо да у року од 5 дана од добијања овог дописа укључите именоване представнике Синдиката у  Радну групу за израду Закона.

Желим да напоменем да је Синдикат запослених у комунално-стамбеној делатности Србије приликом доношења постојећег Закона о комуналним делатностима (јануар 2012. године) прикупио 117.000 потписа незадовољних запослених и корисника услуга, који су указивали на сву штетност појединих решења као што су отуђење комуналних делатности,  утврђивање критеријума за дефинисање цене комуналних услуга и многих других, лоших, решења које је пракса показала.

Из наведених разлога, желимо да будемо конструктивни део Радне групе, у циљу  ефикаснијег рада и уређење комуналне функције.

Срдачан поздрав,

           Председник

       мр Милан Грујић

Поштоване колегинице и колеге синдикалци,

Запослени у јавно комуналном сектору су свесни тежине економске кризе у којој се Србија налази и свих искушења која нас очекују на неизвесном путу уласка у Европску унију.
Због тога, комуналци својим одговорним домаћинским  радом у обављању комуналних послова  чине све да живот суграђана учине подношљивијим и квалитетнијим, примерен времену и потребама у којем живе.
Међутим, мере и активности које предузимају Влада и оснивачи комуналних предузећа (јединице локалне самоуправе), у циљу уравнотежења буџета, покушавају да у исту раван ставе вредност послова коју обављају комуналци са пословима шалтерских радника, што је недопустиво, просто речено, покушавају да изједначе оне који зарађују и оне који плате примају из буџета.
 Посебно, ту симетрију желе да испоштују код утврђивања вишка запослених. Према речима министарке државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички у јединицама локалне самоуправе широм Србије број запослених (међу којима су и запослени у комуналном сектору) требало би до краја године да се смањи за 4.500.
 У жељи да се угуши сваки синдикални и раднички захтев и умањи остварени синдикални успех (потписивање Посебног колективног уговора за комуналну делатност Србије 5. марта 2015. године), поједини председници градова и општина покренули су иницијативу пред Уставним судом за оцену уставности и законитости поступка Владе у потписивању Посебног колективног уговора са репрезентативним синдикатима, оцењујући да је тим чином умањена надлежност локалне самоуправе. С обзиром да су Посебним колективним уговором утврђена минимална права за све комуналне раднике на територији Републике Србије, сваки даљи коментар је излишан. Ова тврдња посебно добија на тежини ако се зна да је потпредседник Владе Републике Србије и министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре  Зорана Михајловић након потписивања уговора истакла да ће он заштити раднике и обезбедити сигурност у послу којим се баве, уз напомену да је потписивање овог уговора први корак ка побољшању и увођењу комуналног реда који ће уз измене Закона о комуналним делатностима ову значајну делатност за све грађане и кориснике услуга уредити на квалитетан начин.
С обзиром да је после вишегодишње мукотрпне борбе потписан Посебан колективни уговор за комуналну делатност Србије, очекујемо да се тај исти посао оконча у што краћем року и у Крагујевцу.

Поштовани комуналци,

 Данас у радничком Крагујевцу почињемо истинску борбу за очување комуналних предузећа, наших радних места, за стварање перспективе нашим породицама и будућности за нашу децу.

Наша енергија и активност биће убудуће усмерена на:

Закључивање посебних и појединачних колективних уговора у свим градовима и општинама у којима до сада тај посао није приведен крају, до законски установљеног рока (25. септембра 2015. године);

Свесни смо чињенице и истине да у комуналном сектору има вишка запослених, али он није настао из потребе процеса рада и технолошких захтева, већ су томе кумовали политички моћници који су ту „ухлебили“ своје политичке истомишљенике.
Захтевамо и залажемо се да се вишак утврђује на бази стварне потребе процеса рада дефинисан кроз нову организацију и систематизацију послова а не фингирану (данас се једни отпуштају, а после три месеца примају други). Технолошки вишак-вишак запослених пожељно је и нужно збринути кроз социјални програм усаглашен од стране оснивача, послодавца и синдиката, који у основи подразумева најмање 300 евра по години радног стажа отпремнине, с тим што он у почетку треба да буде добровољан, а ако то није довољно, онда на бази техничко-технолошког захтева  процеса рада који одређује број извршилаца.

Синдикат ће се свом снагом и свим раположивим средствима борити против неекономског комадања комуналних предузећа, издвајања појединих делова предузећа за поверавање приватним оператерима. Досадашња пракса  у окружењу и код нас је показала да су коначне услуге приватног оператера скупље, а квалитет комуналне услуге у принципу лошији него кад те исте послове врши јавни сектор. Посебно се залажемо да  најзначајнији комунални послови (водоснабдевање, даљинско грејање, одношење смећа, сахрињивање) остану у стопроцентном јавном власништву и контроли, а остали комунални послови (зеленило, пијаце, паркинзи, одржавање светлосне сигнализације и путне инфраструктуре и др.) у већинском јавном власништву. Јесмо за увођење реда и контроле у комунални сектор али нисмо за угрожавање квалитета комуналне услуге и насилног „пуњења џепова“ појединих интересних група.
Пре свега, залажемо се за безбедност, поузданост, довољност и континуитет у пружању комуналних услуга. Сигурност коју корисници очекују  највећим делом гарантује само јавни сектор.

Посебно се залажемо за измене и допуне Закона о комуналним делатностима у делу утврђивања цене комуналних услуга, да оне буду формиране на основу утврђених стандарда и норматива дефинисаних законом, а не социјално дефинисање према тренутним потребама одређених интересних група.

Залажемо се за дефинисање регулаторног тела (сектор у ресорном министарству) које ће имати ингеренције да усаглашава општи интерес (државе) и интерес локалне заједнице.

Неприхватљија је жеља и тежња носилаца власти у Министарству државне управе и локалне самоуправе  да се изједначи статус и положај чиновника који раде у администрацији са радницима комуналне делатности који раде у најтежим условима: рад у три смене, на отвореном, на непопуларним занимањима у поступку утврђивања технолошког вишка.

Синдикат је спреман да у договору са локалном влашћу каналише итнтересе радника у комуналном сектору, да удружени у конзорцијуме активно и равноправно учествују са приватним сектором у јавном надметању  за обављање одређених комуналних послова.


мр Милан Грујић
           Председник Синдиката запослених у
                                 комунално-стамбеној делатности Србије

Овим законом, објашњава министарка државне управе и локалне самоупрве Кори Удовички, биће обухваћена и комунална предузећа, чији је оснивач локална самоуправа, што до сада није био случај.
На дневном реду Скупштине Србије, између осталог,  нашао се и предлог  Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору.
Овај закон, према речима министарке државне управе и локалне самоупрве  Кори Удовички, предвиђа смањење броја запослених у наредне три године, што би требало да доведе до смањења расхода за зараде запослених са садашњих 11,8 одсто на ниво од осам одсто бруто домаћег производа  (БДП) годишње.    
Она је навела да после доношења овог Закона више неће бити потребно добијање дозволе за запошљавање, односно замену оних који одлазе, нарочито у оним предузећима у којима има потребе за увођењем нових профила, али да ће послодавац морати да направи "простор" за те људе.
Предлогом закона одређено је и да запослени којима престане радни однос у поступку рационализације имају право на отпремнину у висини трећине плате по години радног стажа. Министарка је навела да уколико неко оде споразумно, неће моћи да се запосли поново у јавном сектору у време трајања овог закона, до 2018 године.
Овим законом, истакла је министарка Удовички, биће  обухваћена и комунална предузећа, чији је оснивач локална самоуправа, што до сада није био случај.
Према предлогу Закона, максималан број запослених у систему локалних самоуправа које имају до 50.000 становника биће 9,5 запослених на 1.000 становника. За локалне самоуправе од 50.000 до 100.000 становника биће 11 запослених на 1.000 становника, а за локалне самоуправе од 100.000 до 150.000 становника 13 запослених на 1.000 становника.
Дозвољени максимум за град Крагујевац је 15 запослених на 1.000 становника, за Ниш 16,5 запослених, за Нови Сад 18 запослених и за Београд - 18,5 запослених на 1.000 становника.

Отпуштање из јавног сектора вршиће се на основу два критеријума. Један ће се утврђивати на основу послова без којих се може, а други је  уградјен у колективне уговоре и према њему се одређује приоритет међу запосленима, рекла је Кори Удовички, министарка за државну управу и локалну самоуправу, за  "Вечерње новости", и додала  да је Влада Србије одобрила отпуштање 9000 запослених из јавног сектора.
Запосленима који се прогласе за технолошки вишак нуди се социјални програм, а за отпремнине Влада је већ обезбедила 5,5 милијарди динара, и додатна средства за технолошки вишак у здравству.  
Према њеним речима, "процедура се мора поштовати како се не би десило да, као са претходним рационализацијама, суд враћа људе на посао, уз веће трошкове него да никада нису ни отпуштани". Вишак запослених, како је навела, постоји у здравству, правосуђу, полицији и одбрани.
"Са просветом смо у просеку, а веровали или не, у свим осталим секторима испод просека. Имамо мало запослених у области заштите животне средине. Вишкова има свуда, као и неравномерне територијалне нераспоредјености. Највише вишкова има у административном помоћном особљу, али то не значи да је администрација предимензионирана. Фале јој аналитички капацитети, кадрови потребни за процес ЕУ интеграција, стратези за планирање и инспекцијсики надзор", рекла је Удовички.
На птање да ли су странке спремне да се одрекну партијског кадра, Удовички је рекла да је важније да се види како ко ради, него да се преиспитује како је ко дошао до одређене позиције и закључила "ако не раде добро, онда су вишак".
Предлог закона о отпуштању из јавног сектора Влада је већ проследила Скупштини Србије на разматрање.
Као што је Синдикат комуналаца Србије већ најављивао, под удар овог закона наћи ће се и одређен број запослених у комуналној делатности. Синдикат је сада пред великим изазовом јер му предстоји битка за очување радних места запослених у комуналним прeдузећима, чији је оснивач локална самоуправа, и то пре свега оних који су директни извршиоци основне делатности, и  својим радом се самофинансирају.  

Републички одбор Синдиката запослених у комунално-стамбеној делатности Србије упутио захетев градоначелнику Крагујевца Радомиру Николићу да се до 25. септембра потпише Посебан колективни уговор за комуналце Крагујевца
Месецима се у  Крагујевцу одвија представа о посрнућу комуналних предузећа у том граду. Тим поводом, Републички одбора Синдиката запослених у комунално-стамбеној делатности Србије одржао је 17. јула седницу, којој је председавао Милан Грујић, у граду на Лепеници на којој је ударна тема била „Усвајање мера и активности за излазак из проблема насталих због тешкоћа у пословању у којима се налазе комуналци Крагујевца и успостваљање социјалног дијалога са локалном самоупавом ради закључивања Посебног колективног уговора за јавна комунална предузећа у Крагујевцу".
Поздрављајући присутне у препуној сали, у згради на крагујевачком Тргу слободе, Бранко Петрашиновић, председник Градског одбора Синдиката комуналаца Крагујевца, захвалио је својим сндикалним колегама који су и на 35 степени целзијуса дошли  да дају подршку и искажу синдикалну солидарност са комуналцима Крагујевца. Као горуће проблеме који муче запослене он је истакао кашњење у исплати плата и Посебан колективни уговор за запослене у комуналном сектору који још није потписан са градском управом Крагујевца, као оснивачем.
С обзиром да се у јединицама локалне самоуправе у Србији очекује технолошки вишак од  4500 запослених, комуналци Крагујевца захтевају да се листе технолошких вишкова формирају транспарентно, на основу стварних потреба предузећа.
Један од начина смањења броја запослених сигурно је и добровољни одлазак уз одговарајуће отпремнине, а Петрашиновић тим поводом истиче – „ако су металци добли на име отпремнине 300 евра по години стажа, зашто се комуналцима нуди 200, зашто би комуналци били радници другог реда."
Према речима Милана Грујића, председника Синдиката запослених у комунално-стамбеној делатности Србије, у комналном сектору има проблема који датирају више година уназад и који су генерисани много раније, а последие се осећају сада.
-Жеља синдиката, оснивача и послодваца јесте да комунална предузећа постану самоодржива, стабилна и самофинансирајућа. Данас смо далеко од тих циљева. Ситуација је алармантна, а забрињавајуће је да нека предузећа немају довољно посла да би њиме наплатили трошкве и намирили зараде. Смањње потраживања и повећање обима посла су два кључна елемента стабилности, нагласио је Грујић.
Председник комуналаца Србије слаже се са констатацијом да у комуналном сектору има технолошких вишкова, али они се морају, пре свега, решавати по принципу добровољног одласка запослених, уз пристојну отпремнину.
Говорећи о колективном уговору за комуналце Крагујевца, Грујић је подсетио да је у марту ове године потписан Посебан колективни уговор за запослене у комуналним делатностима Србије, који дефинише минимална права радника. С обзиром да је 25. септембар крајњи рок за доношење колективних уговора у Србији, Грујић је апеловао да се социјални партнери – синдикат, градска упава Крагујевца и послодавци усагласе и што пре потпишу Посебан колективни уговор за комуналце Крагујевца, и додао да у евентуалној приватизацији носећа делатност у комуналним предузећма мора да остане у стопостотном власништву локалне самоуправе.
Уместо градоначелнка Крагујевца Радомира Николића, који се није одазвао на  позив да учествује у расправи о овој животној теми за комуналце града на Лепеници, синдикалцима се обратио начелник градске управе за комуналне и нспекцијске послове Андреја Илић. Он је као основни проблем у комуналним предузећима истакао неповољну структуру запослених и објаснио да је већи број оних који раде у администрацији у односу на директне извршиоце у примарној делатности, што је неодрживо за даље функционисање комуналних предузећа. Своје кратко обраћање завршио је констатацијом да  синдикати и локална самоупрва имају исти задатак у стабилизацији комуналног сектора, али да се при томе мора размишљати економски.
Излагање  Илића, које је, најблаже речено, било неубедљиво, наишло је на оштру реакцију појдединих чланова Републичког одбора, који су се заложили за радикалнији наступ према локалној власти у Крагујевцу, а Зоран Антић је поручио да „нећемо дозволити овакво понашање предатавника локалне самоуправе и одваде нећемо отићи док не добијемо одговор на питање кад ће бити исплаћене плате и потписан Колективни уговор за комуналце Крагујевца".
Закључујући расправу, Милан Грујић је најавио радикалније мере и разне врсте протеста, ако до 25. септембра не буде потписан Посебан колективни уовор за комуналце Крагујевца.
Републички одбор је усвојио закључке коије је, преко писарнице градске управе, упутио градоначелнику Крагујевца Радомиру Николићу.

На састанку одржаном 20. јула 2015. године у Влади Републике Србије (сала 151/IV) коме је председавао  Раде Обрадовић, посебан саветник у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, присуствовали су и Даринка Ђуран, виши саветник у истом министарству и Милан Грујић, председник Синдиката запослених у комунално-стамбеној делатности Србије, договорено је:

Да се представници синдиката укључе у рад припреме Закона о комуналним делатностима, кроз рад у стручном тиму који ће чинити представници Владе, Синдиката и представник Пословног удружења „КОМДЕЛ“. Суштина  је да се припреми и стручно утемељи предлог измена и допуна Закона, мање је важна само форма да ли ће се то спровести кроз саму припрему Закона или у поступку јавне расправе.

Јасно искристалисати став које су то комуналне делатности, које у било којим условима морају остати 100% у власништву локалне самоуправе, а за које се може тражити стратешки партнер с тим да и те делатности у већинском делу (51%) остану у власништву локалне самоуправе.

Дефинисати методологију критеријума и мера за формирање цена комуналних услуга, с тим што је потребно утврдити и дефинисати поједине стандарде који ће одсликавати специфичности сваке територијалне јединице понаособ.

Формирати регулаторно тело у оквиру Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре које ће пратити и штитити јавни интерес у оним сегментима који надилазе интерес јединице локалне самоуправе а спроводе се и организују у локалној самоуправи.

Код утврђивања вишка запослених на територији јединице локалне самоуправе-комунални сектор као део привредног сектора, запослене у основној делатности тог сектора, као и уско везана занимања и извршиоце из пратећих делатности за основну делатност искључити из пребројавања о вишку запослених.

Договорено је да се учини напор и створе услови за примену проширеног дејства Посебног колективног уговора за комуналну делатност за територију Републике Србије, који је потписан 5. марта 2015. године.

На састанку Градског одбора Самосталног синдиката запослених у комнлно-стамбеној делатности града Ниша одржаном 15. јула, градоначелник Ниша професор др Зоран Перишић је рекао да за садашње стање у комуналном систему Ниша није крива садашња власт, и сликовито је објаснио да је неодрживо да, на пример, 40 одсто радника у ЈКП „Горица" коси траву а да 60 одсто даје налог за косидбу.
Проблеми у комналним предузећима у Нишу, истакли су синдикалци и градоначелник, су велики, али  сви учеснци скупа сложили су се да ће мере за оздрављење комуналног система бити болне и да ће заједнички радити на решавању насталих проблема.
Према речима Милана Грујића, председника Синдиката запослених у комунално-стамбеној делатности Србије, комунални системи  раније су били амортизери социјалног гибања, али они су на тај начин и урушени. Он се сложио да у комналним предузећима има вишка запослених, али тај број није настао као потреба процеса рада, већ је свака политичка партија запошљавала своје кадрове.
-Свака политичка гарнитура је ухлебљавала своје кадрове и то је опште позната ствар. Сада нам је ММФ испоставио јединствен рачун, да у току ове године у јединицама локалне самоуправе буде отпуштено 4500 радника. Синдикат ће захтевати да се од тога изостави комунални сектор у основним делатностима и да се јасно направи разлика између радника који су неопходни за функционисање комуналног предузећа и оних без којих се може, нагалсио је Грујић.
Поред истицања проблема вишка запослених, на састанку је разговарано и о могућностима јавно-приватног партнерства у комуналној делатности. Тренутно, то питање није актуелоно, али не значи да се о њему, ипак, у догледно време разговара.
Део расправе био је посвећен потписивању Посебног колективног уговора за комуналце Ниша. Преговори оснивача и синдиката су у току па се може очекивати да се ускоро усагласе ставови око коефицијента за исплату плата, који су до сада били препрека за потписивање ПКУ.
Састанак  комуналаца са градоначелником Перишићем, истиче Грујић, протекао је у конструктивној расправи и атмосфери која обећава да се заједничким деловањем градске власти и синдиката реше нагомилани проблеми у комуналним предузећима у Нишу.
У разговору са градоначелником учествовалису и Гроздан Митић, предсддник Градског одбора Синдиката комуналаца Ниша и Ристо Иветић, секретар Већа Самостаног синдиката Ниша.

Поштоване колегинице и колеге синдикалци,

Запослени у јавно комуналном сектору су свесни тежине економске кризе у којој се Србија налази и свих искушења која нас очекују на неизвесном путу уласка у Европску унију.
Због тога, комуналци својим одговорним домаћинским  радом у обављању комуналних послова  чине све да живот суграђана учине подношљивијим и квалитетнијим, примерен времену и потребама у којем живе.
Међутим, мере и активности које предузимају Влада и оснивачи комуналних предузећа (јединице локалне самоуправе), у циљу уравнотежења буџета, покушавају да у исту раван ставе вредност послова коју обављају комуналци са пословима шалтерских радника, што је недопустиво, просто речено, покушавају да изједначе оне који зарађују и оне који плате примају из буџета.
 Посебно, ту симетрију желе да испоштују код утврђивања вишка запослених. Према речима министарке државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички у јединицама локалне самоуправе широм Србије број запослених (међу којима су и запослени у комуналном сектору) требало би до краја године да се смањи за 4.500.
 У жељи да се угуши сваки синдикални и раднички захтев и умањи остварени синдикални успех (потписивање Посебног колективног уговора за комуналну делатност Србије 5. марта 2015. године), поједини председници градова и општина покренули су иницијативу пред Уставним судом за оцену уставности и законитости поступка Владе у потписивању Посебног колективног уговора са репрезентативним синдикатима, оцењујући да је тим чином умањена надлежност локалне самоуправе. С обзиром да су Посебним колективним уговором утврђена минимална права за све комуналне раднике на територији Републике Србије, сваки даљи коментар је излишан. Ова тврдња посебно добија на тежини ако се зна да је потпредседник Владе Републике Србије и министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре  Зорана Михајловић након потписивања уговора истакла да ће он заштити раднике и обезбедити сигурност у послу којим се баве, уз напомену да је потписивање овог уговора први корак ка побољшању и увођењу комуналног реда који ће уз измене Закона о комуналним делатностима ову значајну делатност за све грађане и кориснике услуга уредити на квалитетан начин.
С обзиром да је после вишегодишње мукотрпне борбе потписан Посебан колективни уговор за комуналну делатност Србије, очекујемо да се тај исти посао оконча у што краћем року и у Крагујевцу.

Поштовани комуналци,

 Данас у радничком Крагујевцу почињемо истинску борбу за очување комуналних предузећа, наших радних места, за стварање перспективе нашим породицама и будућности за нашу децу.

Наша енергија и активност биће убудуће усмерена на:

Закључивање посебних и појединачних колективних уговора у свим градовима и општинама у којима до сада тај посао није приведен крају, до законски установљеног рока (25. септембра 2015. године);

Свесни смо чињенице и истине да у комуналном сектору има вишка запослених, али он није настао из потребе процеса рада и технолошких захтева, већ су томе кумовали политички моћници који су ту „ухлебили“ своје политичке истомишљенике.
Захтевамо и залажемо се да се вишак утврђује на бази стварне потребе процеса рада дефинисан кроз нову организацију и систематизацију послова а не фингирану (данас се једни отпуштају, а после три месеца примају други). Технолошки вишак-вишак запослених пожељно је и нужно збринути кроз социјални програм усаглашен од стране оснивача, послодавца и синдиката, који у основи подразумева најмање 300 евра по години радног стажа отпремнине, с тим што он у почетку треба да буде добровољан, а ако то није довољно, онда на бази техничко-технолошког захтева  процеса рада који одређује број извршилаца.

Синдикат ће се свом снагом и свим раположивим средствима борити против неекономског комадања комуналних предузећа, издвајања појединих делова предузећа за поверавање приватним оператерима. Досадашња пракса  у окружењу и код нас је показала да су коначне услуге приватног оператера скупље, а квалитет комуналне услуге у принципу лошији него кад те исте послове врши јавни сектор. Посебно се залажемо да  најзначајнији комунални послови (водоснабдевање, даљинско грејање, одношење смећа, сахрињивање) остану у стопроцентном јавном власништву и контроли, а остали комунални послови (зеленило, пијаце, паркинзи, одржавање светлосне сигнализације и путне инфраструктуре и др.) у већинском јавном власништву. Јесмо за увођење реда и контроле у комунални сектор али нисмо за угрожавање квалитета комуналне услуге и насилног „пуњења џепова“ појединих интересних група.
Пре свега, залажемо се за безбедност, поузданост, довољност и континуитет у пружању комуналних услуга. Сигурност коју корисници очекују  највећим делом гарантује само јавни сектор.

Посебно се залажемо за измене и допуне Закона о комуналним делатностима у делу утврђивања цене комуналних услуга, да оне буду формиране на основу утврђених стандарда и норматива дефинисаних законом, а не социјално дефинисање према тренутним потребама одређених интересних група.

Залажемо се за дефинисање регулаторног тела (сектор у ресорном министарству) које ће имати ингеренције да усаглашава општи интерес (државе) и интерес локалне заједнице.

Неприхватљија је жеља и тежња носилаца власти у Министарству државне управе и локалне самоуправе  да се изједначи статус и положај чиновника који раде у администрацији са радницима комуналне делатности који раде у најтежим условима: рад у три смене, на отвореном, на непопуларним занимањима у поступку утврђивања технолошког вишка.

Синдикат је спреман да у договору са локалном влашћу каналише итнтересе радника у комуналном сектору, да удружени у конзорцијуме активно и равноправно учествују са приватним сектором у јавном надметању  за обављање одређених комуналних послова.


мр Милан Грујић
           Председник Синдиката запослених у
                                 комунално-стамбеној делатности Србије

ДРАГИ КОМУНАЛЦИ, ПРЕУЗМИТЕ НЕОПХОДНЕ МАТЕРИЈАЛЕ ЗА ПРИЈАВУ И УЧЕШЋЕ НА ДВАДЕСЕТИМ РАДНО - СПОРТСКИМ ИГРАМА КОМУНАЛАЦА СРБИЈЕ.

ИГРЕ ЋЕ БИТИ ОДРЖАНЕ ОД 29. АВГУСТА ДО 5 СЕПТЕМБРА 2015.

ДОПИС ПРЕДСЕДНИЦИМА СИНДИКАЛНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА, ПРИЈАВА И УГОВОР СА СИНДИКАТОМ

Председник Синдиката запослених у комунално-стамбеној делатности Милан Грујић разговарао с председником општине Горњи Милановац Милисавом Мирковићем о потписивању колективног уговора за Јавно комунално предузеће"Горњи Милановац"

Председник општине Горњи Милановац  Милисав Мирковић примио је 25. јуна Милана Грујића, председника Синдикта запослених у комунлно-стамбеној деланости Србије, Рајка Нешковића, директора Јавног комуналног предузећа „Горњи Милановац", Радета Максимовића, председника Већа Савеза самосталних синдиката Србије за Горњи Миланановац" и Живана Јеремића, председника Синдиката у ЈКП „Горњи Милановац". Повод за састанак био је потписивање колективног уговора за ЈКП „Горњи Милановац".
Председник Мирковић бираним речима говорио је о комуналцима „Горњег Милановца" и том приликом посебно је указао на плодотворну сарадњу локалних власти и запослених у том комуналном предузећу, нагласивши да су квалитет комуналне услуге и одржавање хигијене града на завидном нивоу.
У предузећима и установама у Горњем Милановцу запослено је 11.000 људи а чак 12.000 пензионера живи у том граду. Буџет општине за ову годину је миљарду и по динара, а за то је, рекаоје је Мирковић, најзаслужнија милановачкка привреда која, и поред тешкоћа у којој се налази Србија, успешно послује. Захваљући томе, у општини је заступљен завидан степен социјалне заштите. Између осталог, градски превоз је бесплатан за ђаке и пензионере  а сви студенти са просечном оценом већом од осам и по се стипендирају. Такође, породиље имају право на бесплатне лекове и новчану накнаду од 64.000 динара.
Као најодговорнији човек за пословање локалне самоуправе, Мирковић је нагласио да комунални сектор, због карактера делатности коју обавља, има значајно место у организацији градског живота. Кад  је реч о потписивању колективног уговора за ЈКП „Горњи Милановац", наглашено је да је тренутно спорна  исплата за регрес и топли оброк, јер до сада зарада по овим основама није увећавана па ови трошкови нису ни обрачувани ни исплаћивани. Чим се то питање реши колективни уговор би требало да буде потписан. С обзиром на стабилност ЈКП „Горњи Милановац", истакнуто је на састанку, финансијски аспект не  би требало да буде проблем за исплату регреса и топлог оброка и зарада које се исплаћују по Закону о умањењу зарада.
На основу онога што се чуло на састанку, може се очекивати да ће ускоро доћи до усаглашавања  ставова локалне самоуправе и пословодства и синдиката ЈКП „Горњи Милановац", и потписивања колективног уговора.
Оптимизам да ће се преговори окончати на опште задовољство синдиката, пословодства и локалне власти не крије ни Милан Грујић. Он верује да ће за који дан доћи до договора а затим и потписивања колективног уговора.
-Пријатно сам изненађен  економским активностима и капацитетом привреде  Горњег Млановца, али и добром енергијом и комуникацијом између носилаца економске, политичке и синдикалне одговорности, закључио је Грујић.

Министарка државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички изјавила је недавно да би  у јединицама локалне самоуправе у градовима широм Србије требало да се садашњи број запослених смањи за 4500 људи. Сви који буду проглашени за технолошки вишак добиће одговарајућу отпремнину, за коју су средства обезбеђена у буџету Србије.
У целој тој причи преовладава мишљење, па и министарке Удовички, да се питање технолошког вишка посматра једнобразно и заступа став да исти статус имају они који се финансирају из буџета као и остали који својим радом остварују зараде. То се, пре свега, односи на запослене у комуналним предузећима чији је оснивач локална самоуправа. Изједначавање чиновника који раде у администрацији са радницима који у најтежим условима (рад у три смене) обављају одређену делатност и тако се финансирају је недопустиво. Таквим начином размишљања губи се специфичност и значај комуналне функције, јер се изједначавају послови који немају исту тежину.
У комуналним предузећима сигурно постоји одређени број вишка запослених али он није настао из потребе процеса рада и технолошких захтева, већ су томе кумовали политички моћници који су ухлебили своје кадрове. Зато, кад се буду одређвали технолошки вишкови требало би да оду они који су задњи дошли, уколико немају дефинисан садржај рада и значај посла за саму делатност.

Председник Синдиката запослених у комунално-стамбеној делатности Србије Милан Грујић разговарао с градоначелником  Крагујевца Радомиром Николићем о потписивању Посебног колективног уговора за комунална предузећа у том граду
После дужег инсистирања, 18. јуна председника Синдиката комуналаца Србије Милана Грујића примио је градоначелнк Крагујевца Радомир Николић. Повод за одржавање састанка био је потписивање Посебног колективног уговора за комунална предузећа у Крагујевцу. Према речима Грујића, градоначеник Николић није показао очекивани степен заинтересованости за сарадњу са синдикатом, а потписивање Посебног колективног уговора условио је обезбеђивањем средстава за спровођење социјалног програма и решавање вишка запослених.
Реални извори за обезбеђење средстава не  постоје па зато покушавам да се она обезбеде из  међународне помоћи или одговарајућих кредита, истиче Николић.
Посебну нефлексибилност, истиче Грујић, Николић је испољио када је у разговорима покренуто питање консолидације и уређења комуналног система у Крагујевцу. Градоначелнк Крaгујевца је тим поводом нагласио да он не види синдикат као партнера у том послу. Николићева жеља и визија су, каже Грујић, да нека консултантска кућа, по највишим стандардима европске запослености, утврди број потребних извршилаца.То практично значи, истиче Грујић, да ће више од половине запослених комуналца бити технолошки вишак.
Као типични представник неолиберализма, градоначелник заговара сорциговање свих пратећих и споредних делатности, што у преводу значи да ће преко 60 одсто постојећих комуналних активности бити препуштено приватном сектору. Сасвим је логично, наглашава Грујић, да синдикат не дели те ставове и губљење непосредне контроле над управљањем јавним добрима, јер то, у принципу, увек значи веће цене услуга и смањивање квалитета.
У разговору с градоначелником Крагујевца учествовали су и председник и секретар Градског  одбора комуналца Крагујевца Бранко Петрашиновић и Зоран Жунић и Александар Васиљевић, председник Окружног одбора комуналаца Шумадијског округа.  

Председник Синдиката запослених у комунално – стамбеној делатности Србије Милан Грујић, разговарао је 5. јуна с Лазаром Рвовићем, председником општине Прибој, о консолидацији Јавног комуналног предузећа „Услуга“ у том граду. У разговору у коме су учествовали и директор и председник Самосталног синдиката ЈКП „Услуга“ Жељко Јечменица и Драган Ћирковић указано је на обавезе и одговорност оснивача да се у складу са програмом и планом рада, у буџету општине обезбеде допунски извори средстава за исплату четири неисплаћене зараде запосленима.
Председник Рвовић обећао је да ће се заложити да се дуг према комуналцима измири што пре, и указао на потребу повећања цена комуналних услуга у Прибоју.

У Врњачкој Бањи 4. и 5. јуна одржан је састанак представника Савеза самосталних синдиката Србије и Интернационалног центра Улоф Палме у вези реализације пројекта Социјални дијалог – тржиште радне снаге, развој социјалдемократских вредности, профилисање и деловање синдиката у условима вишестраначја и методи политичког уобличавања ставова социјалног положаја и социјалних вредности.
Планирано је да пројекат траје три године, а ускоро би требало да се дефинишу учесници и носиоци активности у реализацији пројекта. У разговорима је учествовао и председник Синдиката комуналаца Србије – Милан Грујић.

Представници Синдиката запослених у здравству и социјалој заштити Србије, Назависног синдиката здравства, Синдиката енергетике и петрохемије Србије, Синдиката запослених у комунално-стамбеној делатности Србије, Синдикта комуналаца УГС Независност и Синдиката радника Електропривреде Србије разговарали су 12. маја са Ивоном Грасман и Зораном Ризовским из Синдиката "Комунал" из Шведске о изради пројекта који би обухватио заједничке теме за делатност јавног и комуналног сектрора, који  би се, уз финансијску подршку Швеђана, реализовао у следеће три године.У разговору су учествовали и Јозеф Крејбих и Џери ван ден Берг из Европске федерације синдиката јавних служби (ЕПСУ).
На основу изнетих предлога представника синдиката, констатовано је да су питање флексибилног запошљавања и јавна контрола тог рада, у циљу спречавања злоупотребе радника кроз ниску цену радног часа, основна тема за коју су заинтересовани јавни и комунални сектор.
Председник Синдиката комуналаца Србије Милан Грујић нагласио је да је циљ пројекта јачање капацитета и утицаја синдиката запослених у комуналној привреди код доношења важнијих статусних одлука на националном и локалном нивоу одлучивања. Он је посебно апострофирао деловање синдиката у  циљу спречавања неконтролисаног уласка приватног капитала у комуналну област, посебно воде. Ради тога потребно је образовати чланство и појачати утицај и деловање синдиката у приватним комуналним предузећима.
Представници "Комунала" су обећали да ће о резулату, и реализацији пројекта, учесници састанка бити обавештени најдаље до средине јуна ове године.
Прве контакте и преговоре с представницима "Комунала" успоставио је Синдикат комуналаца Србије у априлу лањске године када је у Београду разговарано о два пројекта који је требало да буду реализовани уз финансијску подршку тог швеског синдиката.

На протестном скупу поводом обележавања Међународног празника рада – 1. маја, који су на Тргу Николе Пашића у Београду организовали Савез самосталних синдикта Србије и УГС „Независност“, окупило се неколико хиљада чланова синдиката. Међу њима било је око 900 чланова Синдиката запослених у комунално-стамбеној делатности Србије, а најбројнији са 700 чланова били су комуналци тог синдиката из Београда. Овом скупу присуствовали су и чланови Удружења синдиката пензионера Србије.
Обраћајући се присутнима, председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић је нагласио да се радници боре против накарадног Закона о раду и да истовремено траже да пристојно живе од свог рада.  На констатацију да су неки радници, уместо да дођу на протест, отишли са породицама на првомјакси пикник, Орбовић је рекао да је „срамота када запослени у Србији не учествују на синдикланим скуповима на којима се захтевају веће плате и радничка права“.
Председник УГС „Независност“ Бранислав Чанак је рекао да се на Тргу Николе Пашића окупила „свест и савест“ радника Србије, и додао да „данашњи скуп треба да буде последњи овакав 1. мај, јер следећи нећемо сачекати или ћемо га дочекати да сами водимо игру, и да се на улицама боримо за себе јер други не желе да преговарамо“. Он је посебно замерио медијима јер су причу о 1. мају свели, углавном, на роштиљ и Кошутњак, и замолио их  да сада направе разлику између правих синдиката и оних које контролишу поједине политичке партије.
Председник Удружења синдиката пензионера Србије Милорад Вујасиновић нагласио је да су Скупштина и Влада Србије, одлуком о смањењу плата и пензија, понизили и довели на руб егзистенције пензионере, и додао да премијер Александар Вучић не би требало да прича о повећању пензија и плата, већ да најстаријим грађанима, који су часно стекли пензије, врати оно што су зарадили.
Према речима председника комуналаца Милана Грујића, авангардност радничке класе је уништена и тако је онемогућена да преузме терет одговорност за мењање постојећег стања које је катастрофлно за раднички опстанак и интерес.
Преовадале су флоскуле – боримо се за рад од кога се може живети, за рад који богатије чини још богатијим а сиромашне још сиромашнијим. Да ли се то може назвати борба за достојанствен рад? Уствари, боримо се за достојанствен рад који целу Србију води на казан!!
Купујући наше време лажним илузијама и обећањима купују наше животе и животе наших породица, каже Грујић.

Учесници протеста носили су транспаренте на којима је писало „Ништа о нама без нас“, „Кад ми будемо стали, ви сте пали – Самостални синдикат ГСП Београд“, „1. мај није 1. април“, не шалите се са радницма“... После шетње београдским улицама, учесници скупа положили су цвеће на споменик Димитрију Туцовићу на Тргу Славија.

Синдикат запослених у комунално-стамбеној делатности Србије, поводом тешког социјално-економског положаја у којем се налазе рaдници и грађани Србије, Влади Републике Србије и надлежним инситуцијама у земљи упућује првомајску поруку. Вама који сте од грађана добили мандат да управљате Републиком Србијом, од ваших одлука зависе судбине свих нас и наше деце. Овог Првог маја Синдикат запослених у комунално-стамбеној делатности Србије поручује и од вас захтева:

Да се не врши приватизација јавних и јавно комуналних предузећа по сваку цену, јер су грађани Србије градили комуналне системе, преко ниских цена штитили стандард грађана, а сада се жели да се ти комунални системи кроз концесије и закуп дају приватном капиталу који ће узимати профит на ономе што је власништво свих грађана Србије

• Да се изврши сузбијање корупције на свим нивоима
  

• Јачање социјалног дијалога на свим нивоима, као најефикаснијег метода за дугорочно и одрживо решавање проблема
  

• Закључивање колективних уговора на свим нивоима и праћење њихове примене
  

• Покретање кривичних поступака против послодаваца који три месеца не поштују обавезу исплате зарада
  

• Раст запослености – очување постојећих и отварање нових радних места
  

• Промену политике ниских зарада
  

• Строгу контрола цена у ингеренцији државе
  

• Реформу образовања – бесплатно основно и средње школовање у државним школама, бесплатно студирање на државним високим школама и факултетима, а образовање не сме бити привилегија богатих
  

• Бесплатно здравство, које подразумева укидање партиципације, и смањење листе здравствених услуга које се не могу пружати на терет средстава обавезног здравственог осигурања
  

• Обезбеђење фискалне одрживости система пензијског и инвалидског осигурања, уз строжу контролу редовности уплате доприноса, као и могућност остваривања прихода од имовине Фонда ПИО.
  

• Утврђивање и спровођење стратегије дугорочног привредног развоја, којом би започео процес реиндустријализације српске привреде, и предвидео развој привредних грана које имају стратешки значај, уз максимално коришћење домаћих ресурса и потенцијала
  

• Реформу пореског система која би омогућила да пореско оптерећење буде сразмерно снази пореског обвезника
  

• Преиспитивање приватизације поједниних предузећа и покретање  кривичне одговорности за појединце који су, чињењем или пропуштањем да учине, допринели уништавању предузећа у поступку приватизације
  

Синдикат запослених у комунално-стамбеној делатности Србије позива председнике окружних и градских одбора на територији да са својим чланством (најмање 15 чланова по сваком одбору) у петак 1. маја 2015. године учествују у обележавању празника рада - Првог маја. Скуп који организују Савез самосталних синдиката Србије и УГС „Независност“ одржаће се на Тргу Николе Пашића у Београду. Окупљање учесника је од 10 часова, а почетак у 11 сати.

Одржан Четврти конгрес Синдиката запослених у комунално-стамбеној делатности Србије

Милан Грујић поново председник

Изабрани чланови Статутарног и Надзорног одбора, чланови Већа Савеза самосталних синдиката Србије и делегати за Петнаести конгрес  СССС. Гости на конгресу били су минситар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин и његов  помоћник Зоран  Лазић , регионални секретар међународних синдикалних организација PSI и EPSU Јозеф Крејбих,  председник СССС Љубисав Орбовић,  председници гранских синдиката СССС, председник Самосталног синдиката Београда Томислав Бановић, представници синдикта комунлаца из земаља у региону и директори комуналних предузећа. Признања заслужним организацијама и појединцима  

Делегати Четвртог конгреса Синдиката запослених у комунално-стамбеној делатности Србије, који је одржан 25. марта, већином гласова за председника тог синдиката изабрали су магистра економских наука Милана Грујића, који је и у претходном петогодишњем мандату био на челу Синдиката комуналаца. Други кандидат на изборима за председника био је дипломирани економиста Жика Живадиновић.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар  Вулин у обраћању учесницима конгреса нагласио је да држава и синдикати нису противници и да ће Влада Србије, где год то зависи од ње, инсистирати на потписивању колективних уговора са запосленима и додао да Србија данас „није земља социјалне правде“, и објаснио да „ не може ни да буде после 12 година пљачкашке приватизације“. Он се осврнуо и на недавно потписан Колективни уговор за комуналну делатност.   
„Током тог периода, могли сте да се изборите за своја права максимално на локалном нивоу. Сада сте први пут добили колективни уговор за целу Србију зато што ова влада зна колико је то добро за запослене у комунално-стамбеној делатности“ истакао је министар. Он је позвао приватне послодавце да се „охрабре“ на колективно преговарање и додао да је „држава искрено спремна за колективно преговарање  и с приватним послодавцима“.

                            Телеграм делегатима и гостима Четвртог конгреса  

Пуно поздрава са жељом за успешан рад и очување јединства и просперитета нашег синдиката. Посебно вам честитам на потписивању Посебног колективног уговора за комуналну делатност, највећег достигнућа социјалног дијалога, а тиме и правне заштите наших запослених. Руководству успех у раду за добробит нашег чланства.
                                                                                    
                                                                              Искрено ваш колега Ерцеговац

                                                     Нови изазови за комуналце

Пошто се захвалио својим синдикалним колегама на њиховом ангажовању и мукотрпном раду да се истраје на „тешком путу“, председник Синдиката комуналаца Милан Грујић је нагласио да синдикати данас делују у окружењу које им није наклоњено. С једне стране су капиталисти, капиталистичка држава, политичке партије које опслужују ту државу и те капиталисте, док су се на другој страни нашли синдикати, као једина организација која се истински бори за радничка права. Он је посебно указао на садашњи положај комуналног система и истакао да предузећа раде на ивици одрживости, а  радници у њима су материјално угрожени.
Просечна зарада запослених у јавно-комуналном сектору је нижа 17 одсто од просека привреде Србије, док је од корисника буџета зарада комуналаца мања 37 процената. Поред тога, више од 20 одсто запослених у комуналним предузећима прима минималну зараду. Грујић је истакао да је Синдикат комуналаца након дугог низа година у марту ове године потписао Посебан колективни уговор за комуналну делатност.
Председник комуналаца се посебно осврнуо на деловање  локалне самоуправе у појединим комуналним предузећима у Србији. Доношењем закона о комуналним делатностима и јавно-приватном партнерству крајем 2011. године, отворена су врата за улазак приватног капитала у комунална предузећа и створена је могућност за неодговорно понашање локалне власти и поверавање одређених делатности новим власницима. Локални „властодршци“ су у неким срединама злоупотребили свој положај и немилосрдно су гасили постојећа комунална предузећа а њихову делатност преносили су новоформираним фирмама и „поверљивим кадровима“ у њима. Оснивачи комуналних предузећа, у великој мери, избегавали су да им дају било какву помоћ, иако су према Закону о комуналним делатностима били обавезни да обезбеде тхничке,  материјалне и финансијске услове за нормално функционисање комуналних предузећа.
Синдикат комуналаца у наредном периоду, додао је Грујић, очекују тешкоће и даља борба за очување комуналних предузећа и радних места запослених у њима. Он је подсетио да је  Србија земља у којој је милион људи без посла, међу којима је 250.000 младих до тридесет година старости. У пљачкашкој приватизацији без посла је остало 400.000 радника, а очекује се да тај број буде и већи када садашња предузећа у реалном сектору буду приватизована, или  ликвидирана. После свега, нагласио је Грујић, на удару ће бити јавни сектор, па и комунална предузећа.
„Ако желимо да синдикат буде више уважаван као социјални партнер, морамо га ојачати тако што ћемо окупити људе од знања, који нису страначки обојени, што ћемо бити чвршћи у својим захтевима и тако повратити поверење чланства.У том духу покушаћемо да престројимо и Синдикат комуналаца. Наше деловање, пре свега, усмерићемо ка територији где ћемо на основу броја ангажовања нових чланова и масовности акција оцењивати и рад повереништава на терену. Сложићемо се, лако је то рећи али треба и остварити. Ја сам оптимиста и верујем да Синдикат комуналаца , заједно са синдикланом породицом Савеза самосталних синдиката Србије, ту битку може да добије“, рекао је Милан Грујић.
Председник  Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић истакао је као велики успех тог синдиката потписивање Посебног колективног уговора за комуналну делатност. Он је нагласио да су, упркос усвојеном Закону о раду који је негирао постојање колективног преговарања, поптписани колективни уговори у свим гранама, осим у реалном сектору.
У име Међународне синдикалне федерације јавних служби (PSI) и Европске федерације синдиката јавних служби (EPSU) учеснике Четвртог конгреса поздравио је ргионални секретар  тих међународних организација Јозеф Крејбих. Говорећи о значају међународне сарадње и активностима ових међународних синдикалних организација, Крејбих је  нагласио да „синдикати често откривају  да владе њихових држава и локални послодавци нису спремни да подрже синдикалну борбу за права радника". Искуство ових међународних синдикалних организација широм света показало је да је најбољи начин борбе за очување животног и радничког стандарда ефикасно и координирано организовање синдиката на радним местима, али и међународна сарадња и солидарност. Он је изразио посебно задовољство што су комуналци с Владом  Србије потписали колективни уговор. Синдикат комуналаца Србије, подвукао је Крејбих, од почетка је био активан члан PSI и EPSU и додао да су „представници тог синдиката изузетно активни и цењени на међународном нивоу“.
Делегате конгреса бираним речима поздравили су и Драгана Врабичић, председница комуналаца Републике Српске, Марко Маслић, председник комуналаца Хрватске, Дарко Димовски, председник комуналаца Македоније, Бранко Пламенац, председник комуналаца Црне Горе, Мајда Марлот, председница комуналаца Словеније и Ета Сабо, из Синдиката комуналаца Мађарске.

После   усвајања конгресних докумената, обављено је гласање за органе синдиката. Поред изабраног председника Синдиката комуналаца, за чланове  Статутарног одбора изабрани су: Стевица Абаџија, Ружица Петровић, Зоран Жунић, Саша Милошевић и Миленко Вишковић. За чланове Надзорног одбора изабрани су: Марко Зарубица, Рада Тешовић и Дејан Филиповић. За чланове Већа Савеза самосталних синдиката Србије изабрани су: Миладин Драгаш, Ранко Андрејевић, Миломир Илић, Бобан Мартиновић, Анђела Шишовић и Милан Грујић, као председник Синдиката комуналаца. За делегате на 15. Конгресу Савеза самосталних синдиката Србије изабрани су: Гордана Брачун, Ћамил Шабановић, Петко Живковић, Горан Стојановић, Мирјана Видеканић, Срђан Декић, Миладин Драгаш, Деја Филиповић, Анђела Шишовић, Ранко Андрејевић, Зоран Антић, Горан Ђукановић и Милан Грујић,по функцији. На конгрсеу ће бити и Рада Тешовић, Небојша Петровић, Спасоје Пејовић и Жика Живадиновић, као досадашњи чланови Већа СССС.


                                                                    Признања

За вишегодишњи рад и ангажовање у борби за очување комуналног система и заштиту права запослених, председник Синдиката комуналаца Милан Грујић уручио је пригодна признања органоизацијама и појединцима. Први на листи нашао се дугогодишњи председник Синдиката комуналаца Југославије и Србије Светозар Ерцеговац који је скоро цео свој радни век посветио борби за очување и напредак комуналног система и људи у њему. На листи награђених су и: Љубисав Орбовић, Зоран Лазић, помоћник минсиутра за рад, Драгутин Животић, Драган Николић, Благоја Станчевски, Љубиша Стевић, Павле Јекић, Мирослав Јовановић, Раде Радосављевић, Петрашин Друловић, Риста Иветић, Снежана Ристановић и Јасмина Атанасијевић.
Међу награђенима су и синдикати комуналаца Црне Горе, Македоније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Републике Српске, Мађарске и Словачке. Признање су добили и Јозеф Крејбих и Зоран Георгијевски, из Македоније.

Потписан колективни уговор у комуналној делатности

Београд, 5. март 2015. године – Потпредседник Владе Републике Србије и министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић потписала је данас посебан колективни уговор са представницима јавних предузећа у комуналној делатности, који одмах ступа на снагу.

У име запослених у јавним предузећима у комуналној делатности уговор су у Влади Србије потписали представници Синдиката запослених у комунално-стамбеној делатности Милан Грујић и представник Гранског синдиката јавних саобраћајних и комуналних делатности „Независност“ Милан Симић.

Михајловић је након потписивања овог документа објаснила да ће он заштитити раднике и обезбедити сигурност у послу којим се баве, уз напомену да се ради и на изменама Закона о комуналним делатностима како би се та област врло јасно уредила, а предузећа била ефикаснија.

Она је нагласила да Влада жели да успостави јасна правила за раднике, државу и предузећа, због чега је овакав уговор веома значајан јер га већина комуналних предузећа није имала у претходном периоду.

Грујић је истакао да је ово велики дан за 70.000 запослених комуналних радника, пре свега због чињенице да у последњих 20 година нису имали ниједан акт који регулише минимум њихових права и обавеза.

Он је оценио да је потписивање овог уговора први корак ка побољшању и увођењу комуналног реда који ће, уз измене закона, ову значајну делатност за све грађане и кориснике услуга уредити на квалитетан начин.

Најважнија тачка уговора јесте да је уређена обавеза оснивача да обезбеди материјалне, техничке и све друге услове потребне за нормално функционисање комуналног система, а друго је што је постигнут договор који се односи на минули рад, прецизирао је Грујић.

Систем опорезивања у Србији је неефикасан, јер даје велики значај индиректном опорезивању, а неформлна економија је један од највећих проблема српске привреде

У претходних петнаест година у Србији је тенденција опадања бруто друштвене вредности, односно   бруто друштвеног производа (БДП). Трошкови државе су све већи а производња све мања. Индустријска производња   у Србији учествује са 18 одсто у БДП док је у Немачкој она присутна са 35 а у Француској са 40 одсто. Сви, на свој начин, говоре о приватном сектору и предузетништву али ми у земљи немамо  јасну стратегију о организацији друштвеног и привредног система,  истако је председник Синдиката запослених у комунално-стамбеној делатности Србије  Милан Грујић  на конференцији на којој су разматрани резултати пројкета „Порески систем и политика, неформална економија и корупција у Србији „ коју су 17. децембра организовали Савез самосталних синдиката Србије и УГС „Независнст“, уз подршку  ITUC PERC и  LO из Норвешке.Он је подсетио да је, уместо стратегије, већ 200.000 запослених „виђено“ на филијалама Националне службе за запошљавање и социјалном програму, и додао да само веће инвестиције и стварање  нове додатне вредности могу да „учине порески систем нормалним и одрживим“.
У Међународном монетарном фонду (ММФ), додао је Грујић, добили смо инвеститора, контролора и старатеља. Он нам каже да узмемо кредит, под све тежим условима, да бисмо вратили старе кредите,а не да бисмо покренули нову производњу.
Говрећи о недостацима пореске политике, Грујић је указао на општу  аномију, одосно систем опште непослушности од обичног  грађанина до највишег нивоа извршне власти. То је једно стање општег безакоња.  Тако се понашају појединци али и сви привредни чиниоци у држави, који избегавају плаћање пореза и осталих доприноса фондовима за ПИО или за здравство.
За превазилажење садашњих проблема у тој области, Грујић сматра да би требало натерати власт да уважи социјалне партнере како би се дошло до заједничке енергије и нашло адекватно решење за излазак из кризе.
Према речима економског  експерта ITUC-a Martina Husenbauta,  систем опорезивања у Србији је неефикасан, јер даје велики значај индиректном опорезивању, а неформална економија је један од највећих проблема српске привреде. Он је нагласо да директни порези од ПДВ-а у Србији чине седам одсто а индиректни порези по  том основу су скоро 20 одсто, што указује да највећи део прихода долази из неформалног опорезивања. Такође, он је додао да у Србији порези на плате иду на терет запосленог а не компаније, док је у европским земљама тај однос другачији, и најчешће су порези на терет запосленог око 13 одсто а на терет компанија 33 одсто.
Учесници конференције оценили су да је неформлана економија један од највећих проблема са којима се суочава наша земља. Основни узроцин за појаву неформалне економије и њено присуство у привредном систему, чуло се на конференцији, је инертност  формланог тржишта рада, висок степен отворене и прикривене незапослености, неефикасна фисклана политика, ниска цена рада  на формланом тржишту и директно уплитање политике у економију. Последице неформалне економије су негативне, а нјачешћи појавни облици такве економије су рад на црно, исплата зарада на руке и промет у готовини.Све то, у великој мери, утиче и на слабије пуњење државног буџета.
О пореској политици, неформалној економији и корупцији говорили су и  Бранислав Чанак , Рајко Косановић, Злата Зец и Александар Марковић.
У циљу остваривања праве функције пореског система, учесници конференције су закључили  да је потребно извршити суштинску реформу пореског система, обезбедити поптупну транспарентност у имплементацији пореске политике, устројити бољу, рационалнију и ефикаснију организацију пореске администрације, нормативно, и финансијски, обезбедити примену  различитих превентивних, стимулативних и казнених мера, смањити готовинске трансакције и у потпуности спроводити националне стратегије за друштвено одговорно пословање и за борбу против корупције.
Модератори  овог  скупа били су , у име Савеза самосталних синдиката Србије мр Милан Грујић, а у име УГС «Независност»   порфесор др Зоран Стојиљковић.
                                                                                                                                                                                Ј.П.

Уважавајући захтев Синдиката запослених у комунално- стамбеној делатнсоти Србије, државни секретар у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Дамњановић формирала је нову Радну групу за  израду Посебног колективног уговора за запсолене у области комуналних делатности Републике Србије (ПКУ). У Радној групи су: Александра Дамњановић, Марјана Стругар, Јадранка Његовановић и  Даринка Ђуран из Министарства грађевинарстава, саобраћаја и инфарструктуре, Дубравка Дракулић, Станимирка Мијаиловић и Слободан Карановић из Министарства привреде, Славица Манојловић и Наташа Завођа из Министарства финансија, Зоран Лазић и Душан Петровић из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Милан Грујић, Жика Живадиновић, Бобан Мартиновић и Спасоје Пејовић из  Синдиката запослених у комунално-стамбеној делатноти  Србије , Зоран Ристић и Ивана Стојановић из Гранског синдиката јавних, саобраћајних и комуналних делатности УГС „Независност“.
На првом састанку Радне групе, одржаном 3.децембра, утврђене су смернице и начин рада. Цео посао око усаглашавања требало би да се заврши најкасније до 29. јануара 2015. године, а     Радна група састајаће се најмање два пута у току седмице. Договорено је да полазна основа за усглашавање буде предлог текста  ПКУ из 2012. године, који је раније достављен надлежном министарству. Из тог текста биће елиминисани они чланови који су дефинисани најновијим изменама и допунама Закона о раду и на тај начин би требало да се кроз конструктивни дијалог дође до најприхватљивијег решља за све учеснике у преговрима.
Да сада су одржана четири састанка на којима је испољен висок степен разумевања и сагласности, што је резултирало усаглашавањем ставова у вези радних односа и безбедности и здравља на раду. Пред члановима Радне групе је велики изазов. Наиме, предстоји озбиљан рад на дефинисању и усаглашавању ставова у области зарада запослених. Такође, биће речи и о функционисању и регулисању статуса синдиката.
У Комисији Синдиката запослених у комунално - стамбеној делатности за преговоре са надлежним  министарством за закључивање Посебоног колективног уговора за комуналну делатносу су: Милан Грујић, Жика Живадиновић, Бобан Мартиновић, Слободан Велисављевић, Драган Николић, Миладин Драгаш и Спасоје Пејовић.

Иницијатива за оцену уставности Закона о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава (Службени гласник РС број 115/2014).

ПРЕДЛАГАЧ – ПОДНОСИЛАЦ ИНИЦИЈАТИВЕ:

ГРАНСКИ СИНДИКАТ ЈАВНИХ, САОБРАЋАЈНИХ И КОМУНАЛНИХ ДЕЛАТНОСТИ ,,НЕЗАВИСНОСТ,,
са седиштем у Београду, улица Нушићева 4/5 који заступа Симић Милан, председник.

СИНДИКАТ ЗАПОСЛЕНИХ У КОМУНАЛНО-СТАМБЕНОЈ ДЕЛАТНОСТИ СРБИЈЕ,
са седиштем у Београду, Трг Николе Пашића бр. 5, кога заступа мр Милан Грујић, председник.

На основу члана 167. став 1.1. и 3. и члана 167. став 2. Устава Републике Србије (службени гласник РС број 98/2006) као и члана 2., 50. и 51. Закона о Уставном суду (Службени гласник РС број 109/2007), Синдикат запослених у комунално-стамбеној делатности Србије из Београда, Трг Николе Пашића бр. 5, а преко овлашћеног заступника мр Милана Грујића у функцији председника, подноси иницијативу за оцену уставности и законитости Закона о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава (Службени гласник РС број 115/2014).

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Предмет ове иницијативе је Закон о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава (службени гласник РС број 115/2014). Који гласи - цитирамо :

Преузмите цео документ

Синдикат запослених у комунално стамбеној делатности Србије организовао је, од 26. до 28.новембра у хотелу «Језеро» на Борском језеру, семинар о теми – Улога синдиката у спровођењу стратегије одрживог развоја комуналних система.  Поред 90 синдикалних активиста, у расправи о овој значајној теми учествовали су и  представници послодаваца комуналних предузећа из Србије.
Иначе, тему овог скупа о којој су говорили професор Дарко Маринковић, из Центра за индустријске одное, Горан Батак, из Министарства привреде и Милан Грујић, председник Синдиката запослених у комунално – стамбеној делатности, наметнули су потреба, и захтеви великог броја синдикалних организација, гранских и окружних одбора и једног броја послодаваца у јавно комуналним предузећима  да се најхитније и најенергичније стане на пут самовољи локалних политичких моћника у намери да, без економске логике, комунална предузећа доведу на руб економске одрживости и  тако омогуће  да она постану лак плен за моћне мулитинационалне компаније.
Овај семинар, према оцени Бранислава Ђуришића, из Јавног комуналног предузећа «Комуналне службе» из Пожаревца, је један од најуспешнијих скупова на коме се расправљало о актуелној теми, када се комунална предузећа сусрећу са многобројним проблемима. Учесници семинра били су јединствени у оцени да предстоји тешка борба за очување предузећа и радних места. У евентуалној приватизацији, чуло се на скупу на Борском језеру, посебно се мора водити рачуна о јавно – приватном партнерству, јер би сваки погрешан потез био кобан за запослене.
                                                                                                                                       Ј.П.  

ПРЕДСЕДНИКУ ОДБОРА СИНДИКАЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ



Предмет: Позив за заједничко деловање

Никада као данас, није потрeбније веће јединство чланства синдиката у истрајавању и борби за очување радничких интереса, заштите материјалног и социјалног статуса.

У демократији важи став да се за оно у шта верујете мора истински залагати и преузимати одговорност, свако на свој начин и свако на својој позицији. Важне одлуке које утичу на животе свих нас доносе се без нашег учешћа.

Деценијама уназад трошено је више него што је стварано и цех за наплату је морао доћи не онима који су трошили већ нама радницима који смо све време патили. Распродата је у бесцење друштвена својина. На ред је дошао јавно-комунални сектор.

Зато данас, морамо бити сложни у одбрани комуналних система од насртаја страног капитала у интересу корисника услуга и нас запослених у њима. Да би циљеве остварили морамо бити јединствени. Синдикат запослених у комунално-стамбеној делатности Србије позива све синдикалне одборе са територије АП Војводине и града Новог Сада на заједничко деловање и заједничку акцију.

У оквиру Савеза самосталних синдиката Србије (на чијем челу је председник Љубисав Орбовић), делује једини легитиман и легалан Синдикат за територију АП Војводине - Синдикат запослених у комунално-стамбеној делатности Србије за територију АП Војводине, чија репрезентативност је утврђена решењем Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, бр.110-00-00081/2013-02 од 03. јула 2013. године. За територију Новог Сада репрезентативност је утврђена решењем бр. 110-00-00194/2013-02 од 03. јула 2013 године. Председник Републичког одбора Синдиката запослених у комунално-стамбеној делатности Србије је Милан Грујић, Покрајинског одбора Жика Живадиновић и Градског одбора Новог Сада Миладин Драгаш.

Поред овог репрезентативног Синдиката, у комунално-стамбеној делатности Војводине паралелно делује и Синдикат запослених у комунално-стамбеној делатности Војводине и Новог Сада на чијем челу су председници Милорад Котур и Зоран Радосављевић. Због непоштовања  Одлука Републичког одбора Синдиката запослених у комунално–стамбеној делатности Србије, смењени су и искључени из Синдиката  Милорад Котур и Зоран Радоављевић, а Одбори (Покрајински и Градски су  расформирани) у септембру 2009. године.

Ова дешавања далеко су иза нас. Ново време захтева нову енергију и заједничко деловање.

У дубоком сам уверењу да је овакво стање последица потпуне необавештености чланства синдикалних организација у комунално-стамбеној делатности о томе ком гранском синдикату припадају њихове синдикалне организације.

Из наведених разлога, потребно је да Одбор  Ваше Синдикалне организације упозна своје чланство са овом проблематиком и да му омогући да се изјасни о томе да ли желе да њихова синдикална организација буде члан репрезентативног Синдиката запослених у комунално-стамбеној делатности  Србије за територију АП Војводине, а који је у саставу Савеза самосталних синдиката Србије.

Позивам Вас да о предузетим активностима и резултатима изјашњавања обавестите Републички одбор и Покрајински одбор Синдиката запослених у комунално-стамбеној делатности Србије за територију АП Војводине.  

На крају желим да останете будни пред изазовима који долазе, да се убудуће са знатно више енергије и страсти борите за оно у шта верујете, да се одазовете позивима да се оштро супротставимо не реформама већ законима и мерама које сав терет кризе пребацују на грбачу радника и грађана Србије, а не на тајкуне, профитере и политичке послушнике. То са правом очекују генерације које долазе.

Свима Вама срдачан синдикални поздрав са слоганом

НИКАДА О НАМА БЕЗ НАС!

 Председник
     

                                                         мр Милан Грујић